Zašto ažuriranje računara nije samo još jedan „Restart required“?

Ponedeljak, 10:20.
Otvoren je Excel, nekoliko mejlova čeka odgovor, dokument još nije završen, a sledeći sastanak počinje za deset minuta.
I onda se na ekranu pojavi poruka:
„Restart required.“
Verovatno nije trenutak u kojem ćete pomisliti: „Odlično, baš sam čekao ažuriranje.“
Mnogo je verovatnije da ćete restart ostaviti za kasnije i nastaviti da radite.
I to je razumljivo.
Za korisnika je restart pre svega prekid onoga što trenutno radi. Ali iza tog obaveštenja može da stoji mnogo više od nove funkcionalnosti ili promene koju možda nikada neće ni primetiti.

Šta donose ažuriranja računara?
Nisu sva ažuriranja ista.
Windows dobija različite vrste ažuriranja. Redovna mesečna ažuriranja uključuju bezbednosne ispravke, ali i druga poboljšanja i ispravke, dok posebna ažuriranja mogu da donesu nove funkcionalnosti. Microsoft objavljuje i vanredna ažuriranja kada određeni problem ili ranjivost zahteva rešavanje van redovnog ciklusa.
Za poslovne korisnike posebno su važne bezbednosne ispravke.
Kada se otkrije ranjivost, kroz ažuriranje može da bude objavljena ispravka koja je otklanja. Zato redovno ažuriranje pomaže da uređaj bude zaštićen od poznatih ranjivosti.
Drugim rečima, iza update-a koji korisniku izgleda kao još jedan prekid u radu može da stoji važna bezbednosna ispravka.

Da li svako ažuriranje zahteva restart?
Ne.
Neka ažuriranja mogu da se instaliraju bez ponovnog pokretanja računara, dok je kod drugih restart potreban da bi se instalacija završila.
I ovo je važna razlika.
Kada je restart neophodan za potpuno primenjivanje bezbednosne ispravke, računar može ostati izložen konkretnoj ranjivosti sve dok se ažuriranje ne primeni u potpunosti.
Zato „Restart required“ nije samo još jedno obaveštenje koje se pojavilo u nezgodnom trenutku.
U tom slučaju restart je potreban da bi se instalacija završila.
Razlog je jednostavan.

Zašto restart često ostavljamo za kasnije?
Zaposleni razmišlja o poslu koji treba da završi.
Ako se zahtev za restart pojavi usred sastanka, pripreme dokumenta ili nekog drugog važnog zadatka, sasvim je logično da neće želeti da prekine rad baš tog trenutka.
I Windows je predviđen za takve situacije. Korisnik može da podesi aktivne sate kako bi se smanjila verovatnoća automatskog restarta dok koristi računar, a kada je restart potreban, moguće ga je zakazati za pogodnije vreme.
Dakle, problem nije to što računar nije restartovan istog trenutka kada se pojavilo obaveštenje.
Važno je da potrebno ažuriranje na kraju bude završeno.

Jedan računar je jedno. A šta kada ih kompanija ima 50?
Kod privatnog računara lako je posmatrati ažuriranje kao obavezu njegovog korisnika.
U kompaniji je situacija drugačija.
Desetine ili stotine zaposlenih svakodnevno koriste poslovne računare, aplikacije i podatke kompanije.
Tada pitanje više nije samo:
„Da li je zaposleni instalirao update?“
Mnogo važnije postaje:
„Da li znamo da li su poslovni računari ažurni?“
Kod poslovnih IT okruženja ažuriranjima je moguće upravljati i kroz centralizovane alate, u zavisnosti od toga kako je infrastruktura kompanije organizovana. Microsoft, na primer, podržava upravljanje distribucijom ažuriranja kroz poslovna rešenja za upravljanje uređajima.
To ne znači da svaka kompanija ima takav sistem.
Ali što je broj uređaja veći, to je važnije da ažuriranje ne zavisi samo od toga kada će se svaki korisnik pojedinačno njime baviti.

Šta se zapravo krije iza „Restart required“?
Sledeći put kada se ova poruka pojavi na ekranu, korisnik će verovatno i dalje prvo pogledati koliko mu je ostalo do sledećeg sastanka.
I možda neće restartovati računar istog trenutka.
To samo po sebi nije problem.
Važno je da se potrebna ažuriranja instaliraju i da se, kada je restart neophodan, instalacija završi.
Jer „Restart required“ možda jeste samo mala poruka na ekranu.
Ali ažuriranje koje stoji iza nje može da sadrži važnu bezbednosnu ispravku.